{"id":2418,"date":"2023-08-21T11:51:33","date_gmt":"2023-08-21T10:51:33","guid":{"rendered":"https:\/\/jasminamihajlovic.com\/2023\/08\/jasmina-mihajlovic-s-life-story\/"},"modified":"2023-08-21T11:51:33","modified_gmt":"2023-08-21T10:51:33","slug":"jasmina-mihajlovic-s-life-story","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/jasminamihajlovic.com\/en\/2023\/08\/jasmina-mihajlovic-s-life-story\/","title":{"rendered":"Jasmina Mihajlovi\u0107’s life story"},"content":{"rendered":"

\u017divot je, ka\u017ee, posvetila knji\u017eevniku i akademiku SANU Miloradu Pavi\u0107u. I danas, kad ga nema ve\u0107 14 godina, ona brine o svemu \u0161to se ti\u010de njegovog lika i dela. Njihov brak je od prvog dana intrigirao javnost, pre svega zbog tridesetogdi\u0161nje razlike u godinama. Ona s tim nije imala problem. Naprotiv. Pa tako i sada o svemu \u0161to je do\u017eivela govori bez zadr\u0161ke<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n

Ro\u0111ena sam u Ni\u0161u 1960. Tata je bio lekar, internista, specijalista za leukemiju, mama profesor, in\u017eenjer, bavila se visokom strujom i u \u0161kolskoj laboratoriji pu\u0161tala je meni i mla\u0111oj sestri Tesline munje<\/p>\n

\"3572336<\/p>\n

 <\/p>\n

Baka po majci, na koju karakterno puno li\u010dim, bila je ra\u010dunovo\u0111a s divnim rukopisom krasnopisom. Deka po ocu je bio seoski u\u010ditelj i slu\u017ebovao po isto\u010dnoj Srbiji. Nosio je \u0161tipaljke za pantalone kad vozi bicikl. Tatina majka, moja baka, nau\u010dila me ja da volim bilje i okopavam ba\u0161ticu.<\/p>\n

Nisam volela \u0161kole<\/strong><\/p>\n

\u0160kole sam mrzela iz dna du\u0161e! Bila sam odli\u010dna u\u010denica, ali nisam volela da idem ni u osnovnu \u0161kolu (“Vo\u017ed Kara\u0111or\u0111e” u Ni\u0161u), ni u gimnaziju (“Stevan Sremac” u Ni\u0161u), ni u muzi\u010dku \u0161kolu (klavirski odsek). Stekla sam savr\u0161eno obrazovanje – sad znam – ali sam be\u017eala iz \u0161kola i tek na studijama (Filolo\u0161ki fakultet u Beogradu, jugo-svetska knji\u017eevnost) bila sam svoj na svom i u\u017eivala. \u017divela sam u gra\u0111anskoj ku\u0107i u centru Ni\u0161a i neprekidno bila na ulici sa decom. Igraonica nam je bila cela ulica, razna dvori\u0161ta, pasa\u017ei… Jurnjava, \u017emurke, poni bicikli, rol\u0161ue, \u0161kolice. Mnogo sam se igrala i u Ni\u0161koj tvr\u0111avi. Ni\u0161 me je obele\u017eio nekom vrstom ba\u0161tine srpsko-tursko-gr\u010dkog gra\u0111anstva i rimskim nasle\u0111em.<\/p>\n

Samo knji\u017eevnost<\/strong><\/p>\n

Oduvek sam znala da me zanima samo knji\u017eevnost. Neprekidno sam \u010ditala, kom\u0161iluku sam kao prava bibliotekarka izdavala revers i knjige, spavala sam, umesto s lutkom, sa nekim malim kamenim muljevitim poprsjem \u0110ure Jak\u0161i\u0107a, izrovarenog nekim ni\u0161kim poplavama. Jo\u0161 ga imam.<\/p>\n

\"3572342<\/p>\n

 <\/p>\n

Nikada nisam ni\u0161ta svoje pisala, pesme ili prozu, niti mi je to bilo va\u017eno, prepisivala sam u divnu svesku tu\u0111e misli, pesme, odlomke. Kad sam roditeljima saop\u0161tila da \u0107u i\u0107i u Beograd na studije knji\u017eevnosti – u Ni\u0161u tada nije postojao taj fakultet – tata je bio neprijatno iznena\u0111en, \u017eeleo je da idem na medicinu, da nastavim njegovim stopama. Naravno da nije uspeo da me pokoleba i tako sam se na\u0161la u iznajmljenoj sobi u Ulici 27. marta, ta\u010dno kod Palilulske pijace.<\/p>\n

Prva ljubav<\/strong><\/p>\n

Prva ljubav mi je bio jedan Kimi. Hteli smo da pobegnemo iz na\u0161ih ku\u0107a, toliko smo se voleli. Njegova starija sestra nas je spre\u010dila. Patila sam, naravno, kad bi bio na moru, pa smo se dogovorili da, \u010dim se vrati, oka\u010di veliki slamnati \u0161e\u0161ir na prozor oblakodera u kojem je \u017eiveo, a ja sam iz svoje podalje zgrade posmatrala po ceo dan tatinim dvogledom kada \u0107e se \u0161e\u0161ir pojaviti. I dan-danas se se\u0107am te sre\u0107e i uzbu\u0111enja do gu\u0161enja kada se \u0161e\u0161ir pojavio.<\/p>\n

\"3572340<\/p>\n

 <\/p>\n

Posao u \u0161koli<\/strong><\/p>\n

Predavala sam u \u0161kolama, mahom ma\u0161inskim i paralelno radila u Institutu za knji\u017eevnost na projektu “Srpska knji\u017eevna kritika u XX veku”. Taj drugi posao je podrazumevao mnogo sedenja u Narodnoj biblioteci, \u0161to je bilo divno. Radila sam na anotaciji hiljade knjiga, \u0161to mi je omogu\u0107ilo da popunim znanje o srpskoj knji\u017eevnosti prve polovine XX veka, koje je na neki na\u010din bilo pre\u0107utano u socijalisti\u010dkom \u0161kolstvu.<\/p>\n

Tajno ven\u010danje<\/strong><\/p>\n

Zorana, svog prvog mu\u017ea, upoznala sam tako\u0111e u gimnazijskim danima. Bio je brat sestrine najbolje drugarice. Prelep. Plavook. Sociolog, kasnije profesor i direktor \u0161kole. \u010cim sam ga videla, znala sam da \u0107e mi biti mu\u017e. Tako je i bilo. Ven\u010dali smo se tajno. Imala sam 18 godina, on 24. Interesantno je da prilikom obe udaje nisam imala ven\u010danicu. Sve neka uvrnuta ven\u010danja. Prvo mi je bilo majsko, u jedan \u010detvrtak, u odrpanoj op\u0161tinskoj kancelariji, drugo ven\u010danje, majsko tako\u0111e, u salonu sopstvenog stana sa ukupno desetak zvanica. Dve godine nismo \u017eiveli zajedno, jer je Zoran morao u vojsku, ja na fakultet. Vi\u0111ali smo se na samom po\u010detku kao bra\u010dni par uve\u010de, u gradu. Ja bih izlaze\u0107i iz ku\u0107e stavila burmu, bio je to ipak bra\u010dni izlazak, a kada sam se vra\u0107ala, sakrila bih prsten u pli\u0161anu vre\u0107icu. I tako dve godine.<\/p>\n

\"3572348<\/p>\n

 <\/p>\n

Starija prvorotka<\/strong><\/p>\n

Sa Zoranom sam bila u sre\u0107nom braku trinaest godina. Zatrudnela sam kasno, kako se smatralo u to vreme, sa 28 godina. “Starija prvorotka”, tako se oficijelno zvalo kada je trudnica imala preko dvadeset pet godina! Rodila sam sina Vuka, koji je imao sre\u0107u ili nesre\u0107u da ima u detinjstvu dva oca. Pavi\u0107u je sam nadenuo “titulu” praotac.<\/p>\n

\u017diveli smo mirno sve dok sasvim slu\u010dajno nisam pro\u010ditala Pavi\u0107evu pri\u010du “Konjica”. Bila sam zaprepa\u0161\u0107ena da tako izvrstan pisac \u017eivi u Srbiji a da ja nisam \u010dula za njega! Apsolutno mi nije palo na pamet da je to ime identi\u010dno sa imenom autora iz \u010dijih sam knjiga na fakultetu u\u010dila barok i predromantizam.<\/p>\n

Inicijacija<\/strong><\/p>\n

“Hazarski re\u010dnik” mi je kupio mu\u017e kao novogodi\u0161nji poklon za nastupaju\u0107u 1986. Za to novogodi\u0161nje ve\u010de spustila se nad Beogradom sne\u017ena oluja, neka praiskonska vejavica, Zoran je morao po smetovima pe\u0161ke da se vra\u0107a s posla i u tom \u010dekanju otvorila sam poklon i po\u010dela da \u010ditam. Znam da sam povremeno odlazila do prozora i gledala sne\u017eni vihor ne bih li se smirila od knjige. Kada je Zoran kona\u010dno stigao, ja sam bila pro\u010ditala skoro celu knjigu i bila sam potpuno druga osoba. Inicirana.<\/p>\n

\"3572344<\/p>\n

 <\/p>\n

Od tada je za mene “Hazarski re\u010dnik” knjiga nad knjigama i sveknjiga. Enciklopedija, leksikon, re\u010dnik sveukupne knji\u017eevnosti.<\/p>\n

Susret s Pavi\u0107em<\/strong><\/p>\n

Pavi\u0107a sam upoznala 27. maja 1986. godine, kad sam u\u0161la kod njega u kabinet na Filozofskom fakultetu. Tema mog diplomskog rada bile su njegove pri\u010de. Trebala mi je bibliografska gra\u0111a, a po\u0161to je nije bilo o savremenim autorima, bila sam primorana da se konsultujem sa samim piscem. Trebalo mi je dva meseca da se usudim da mu telefoniram. Imala sam tri broja nekih Milorada Pavi\u0107a u Beogradu. Nisam znala ni gde \u017eivi. I jednog dana sam se usudila da pozovem. Imala sam napisan tekst: “Dobar dan, ja sam ta i ta, radim diplomski rad i \u017eelela bih…”, a onda me je duboki mu\u0161ki glas, koji me je ve\u0107 tada milovao, pitao: “A za\u0161to to radite?” Sve sam o\u010dekivala osim toga. Rekla sam nemu\u0161to: “Zato \u0161to volim tu prozu.” Zakazao mi je za sutradan, u podne, u njegovom kabinetu. Tako je po\u010delo. Poznanstvo.<\/p>\n

\"3572312<\/p>\n

 <\/p>\n

Na sebi sam imala lanenu haljinu sa li\u010dno iscrtanim printom (\u0161ablonom) beogradskih ulica iz njegove pri\u010de “Konjica”. Bila je to neka sudbinska arabeska-lavirint.<\/p>\n

Opsednutost<\/strong><\/p>\n

Moj “diplomski” prvi susret sa Pavi\u0107em zatim je prerastao u poslovnu saradnju – rad na bibliografiji za njegova sabrana dela u “Prosveti”. Ja sam preko Pavi\u0107eve bibliografije u\u0161la u njegovu biografiju i on u moju. U me\u0111uvremenu sam dobila dete, radila na raznim mestima, u \u0161kolama, Institutu za knji\u017eevnost, ali sam bila opsednuta Pavi\u0107em, njegovim knjigama i bili smo koliko-toliko u kontaktu. Ipak, postojala je velika distanca, nisam mogla da pretpostavim da me\u0111u nama mo\u017ee i\u0161ta da se desi. Niti sam na to uop\u0161te pomi\u0161ljala. Takva situacija je trajala pet godina, sve do 1991. Posle oktobarskog Sajma knjiga i\u0161li smo na neku veliku knji\u017eevnu ve\u010deru. Tada mi je prvi put dodirnuo ruku. Eksplozija! Nedavno sam \u010ditala svoj esej-uspomenu na taj dodir. Pisana je dan posle. Bo\u017ee, pa tu je pohranjena sva energija na\u0161e ljubavi koja \u0107e se tek desiti. U \u017eivotu. I u smrti.<\/p>\n

\"3572328<\/p>\n

Bele\u017enica pod jastukom<\/strong><\/p>\n

Tada sam radila u jednoj nevladinoj organizaciji koja je imala zadatak da lobira da Milorad Pavi\u0107 dobije Nobelovu nagradu za knji\u017eevnost. I\u0161li smo na razne knji\u017eevne ve\u010deri, pa je tako bila jedna i u mom Ni\u0161u, u zimu 1992. godine u Narodnom pozori\u0161tu. Bili smo gosti hotela, svako je imao svoju sobu, ali postalo je jasno da na\u0161 odnos ne mo\u017ee vi\u0161e da bude bez su\u0161tinskog dodira i odlu\u010dili smo da prekora\u010dimo.<\/p>\n

Pitao me je dok smo se voleli: “\u010cime sam ja ovo zaslu\u017eio?” Bila sam zate\u010dena. Kakvo pitanje?! “Knjigama, naravno!” \u0160ta drugo da ka\u017eem… Bo\u017ejom promisli? Sutradan ujutru mi je poklonio sa posvetom svoju ukori\u010denu sve\u0161\u010dicu, jednu od rukopisnih bele\u017enica, kojih sada imam bezbroj u Legatu. Sve su uredno arhivirane od strane Biblioteke grada Beograda i Arhiva Beograda. Moju bele\u017enicu nisam pokazala, ona je jedino zbilja moja. Stoji mi ispod jastuka.<\/p>\n

\"3572322<\/p>\n

Prosidba pred mamom<\/strong><\/p>\n

Ubrzo smo shvatili da ne mo\u017eemo da budemo ljubavnici. Nije to bilo po\u0161teno ni prema nama, ni prema na\u0161im porodicama, a i znali smo da je tako jaku vezu nemogu\u0107e odr\u017eavati kao tajnu. On me je zaprosio, ali kako da iza\u0111em iz dobrog braka i sa malim detetom od \u010detiri godine? Milorad je ve\u0107 imao odraslu decu: \u0107erku od 27 i sina od 31. Odbila sam ga rekav\u0161i mu da to jednostavno ne mogu, pa ne mogu. Tokom tih meseci, od decembra 1991. do aprila 1992, bilo je jasno da ipak moram da se otkinem od svog biv\u0161eg \u017eivota. Iznajmili smo jednosoban stan u Ilije Gara\u0161anina, podno Ta\u0161majdana, gde danas stoji Pavi\u0107ev spomenik. Onda je on pozvao moju mamu, oti\u0161li smo na ve\u010deru i tada me je zvani\u010dno zaprosio. Potom smo sa uli\u010dnog telefona pozvali svako svoju porodicu i saop\u0161tili da se ne\u0107emo vi\u0161e vra\u0107ati ku\u0107i. Uh, bilo je te\u0161ko, mnogo te\u0161ko. Sav taj kovitlac…<\/p>\n

Da svi budu zadovoljni<\/strong><\/p>\n

Moj razvod je trajao vrlo kratko, a njegov \u010detiri godine. Branka Pavi\u0107 nije bila rada da se to ikakvim dogovorom re\u0161i. Sada nema svedoka da mi to potvrde, ali mislim da je taj brak i bez mene bio gotov. Njegova supruga, istori\u010darka umetnosti, te\u0161ko je to podnela. A Milorad je njoj sve ostavio. On ju je obezbedio, ne samo decu nego i \u0161iru porodicu. Uvek je brinuo da svi budu zadovoljni.<\/p>\n

\"3572320<\/p>\n

U zimu 1992. godine kupili smo burme i u krevetu ven\u010dali jedno drugo. Tek kasnije \u0107e do\u0107i i papirno ven\u010danje. Ono je manje va\u017eno, ali ima pravne konsekvence na ceo moj \u017eivot i posle njegove smrti.<\/p>\n

Stravi\u010dna erotska snaga<\/strong><\/p>\n

\u010car\u0161ija mi zamera \u0161to sam govorila javno o na\u0161em bra\u010dnom erotskom \u017eivotu. Pa kako da ne govorim kada je razlika izme\u0111u nas bila 31 godinu? Kuloarske bljuvotine koje su se raspredale o na\u0161em braku primorale su me da progovorim. Osim toga, svi pri\u010daju o svom vanbra\u010dnom \u017eivotu, i to je u redu, a kad ja ne\u0161to ka\u017eem o ljubavi i erotici dva umetnika koji su u braku, sa velikom razlikom u godinama, onda je to ko bajagi nemoralno.<\/p>\n

Erotska snaga Milorada Pavi\u0107a bila je stravi\u010dna. \u010cesto je govorio: “Da nisam pisac, bio bih Kazanova.” Mislim da velika umetnost ima veze s libidom. On je stvarno bio dobar ljubavnik. Kod njega nije slabila erotska energija jer pi\u0161e, naprotiv, ona je ja\u010dala. I s tim nemaju veze ni godine, ni bolesti, umor ili bra\u010dne sva\u0111e… Meni stvarno nikad nije bio potreban drugi ljubavnik, niti da pogledam drugog mu\u0161karca. On je zadovoljavao sav moj svemir. Iako u braku, u svom domu, vodili smo ljubav na svim mogu\u0107im mestima, na livadama, u \u0161umama, kolima, na nepoznatom stepeni\u0161tu… gde god, jo\u0161 ako je negde bilo zabranjeno, utoliko nam je bilo dra\u017ee.<\/p>\n

\"2766611<\/p>\n

Uzavrele emocije<\/strong><\/p>\n

Na\u0161 \u017eivot je bio uzbudljiv, brz – \u010dak i prebrz – ispunjen doga\u0111ajima, putovanjima, ogromnim stalno uzavrelim emocijama, beskrajnim razgovorima. \u017divot nam je bio glamurozan, elegantan, te\u017eak – ponekad prete\u017eak – u svakom slu\u010daju, zasi\u0107en i prezasi\u0107en. Mislim da smo u 17 godina braka pre\u017eiveli zajedno najmanje jo\u0161 polovinu tog vremena.<\/p>\n

Sada \u0107e 14 godina od Miloradovog fizi\u010dkog odlaska. \u017divim mnogo mirnije i skromnije, ali njegova prisutnost se nije smanjila. Jedino se transformisala.<\/p>\n

\"3572338<\/p>\n

Najsre\u0107niji i najtu\u017eniji trenuci<\/strong><\/p>\n

Najsre\u0107niji trenutak mi je, \u010dini mi se, bio jedan momenat na pokretnim stepenicama, ka Boburu, u Parizu. Bila sam stepenicu ispred, on je stavio svoju ruku na moju, okrenula sam se i nisam verovala da je moj pisac, moja ljubav, moja \u010de\u017enja, moje drugo Ja, sa mnom, \u017eiv, stvaran i da me voli koliko i ja njega.<\/p>\n

Najnesre\u0107nija sam bila kad mu je \u0107erka izvr\u0161ila samoubistvo. Ni dan-danas ne mogu sa tim da se pomirim.<\/p>\n

Venecijansko ogledalo<\/strong><\/p>\n

Jedina neostvarena \u017eelja mi je \u0161to mi nije kupio venecijansko ogledalo i jedan srebrni \u010de\u0161alj koji smo videli u Tunisu. I stra\u0161no se ose\u0107am \u0161to vi\u0161e nije sa mnom, evo, gotovo ve\u0107 \u010detvrt veka. Dogovorili smo se kako \u0107emo se vi\u0111ati posle njegove smrti. Precizno! Nije ostvario dogovor. Prisutan je u mom \u017eivotu na sasvim drugi na\u010din.<\/p>\n

Putovanja<\/strong><\/p>\n

Pavi\u0107 me je nau\u010dio poslovnoj disciplini. Ne radnoj, nju sam imala, nego ba\u0161 poslovnoj. Kad imate toliko izdava\u010da u svetu, prevodilaca, tehni\u010dkih urednika, \u010ditalaca, osoba koje va\u0161e delo prenose u druge medije, toliko pisama svakodnevno, onda je logi\u010dno da imate du\u017enost poslovne komunikacije koja je vremenski gotovo identi\u010dna onoj koju dodeljujete stvarala\u0161tvu.<\/p>\n

Moj sin, dok je bio mali, govorio je da je Milorad pisac i knji\u017eevnik. Pisac je onaj koji pi\u0161e pisma, a knji\u017eevnik knjige.<\/p>\n

Pavi\u0107 me je nau\u010dio i da ta\u010dno znam pre svega ono \u0161to ho\u0107u, a onda ono \u0161to ne\u0107u. Zatim mi je govorio: “Ne mogu svi poslovi da se obave, a za ljubav ono \u0161to ostane.” Te\u0161ke trenutke u \u017eivotu ili veliki umor je presecao i le\u010dio putovanjima, makar najkra\u0107im.<\/p>\n

\"3572326<\/p>\n

Crtice i sitnice<\/strong><\/p>\n

\u0160to se ti\u010de mene kao pisca, uspela sam da publikujem posle Miloradovog odlaska dve svoje knjige – “Na obali Hazarskog mora” (“Laguna”) i “Dosadna knjiga” (“Dereta”). Za knjigu koju sam sada napisala “Crtice i sitnice” ne mogu da na\u0111em izdava\u010da ve\u0107 skoro godinu dana. Re\u010d je o specifi\u010dnom spomenaru vezanom za preko \u010detrdeset javnih li\u010dnosti iz zemlje i sveta sa kojima smo Pavi\u0107 i ja prijateljevali. Tekst prati obilje fotografija iz privatne arhive. Pravi knji\u017eevno-istorijski biser, ali pisan pitko, bez memoarske pompeznosti, gotovo beletristi\u010dki. U srpskoj knji\u017eevnosti do sada nismo imali knjigu tog tipa koju pi\u0161e jedna \u017eena i pritom, naravno, osvetljava \u010ditavu jednu srpsko-svetsku epohu od \u010detrdesetak godina. Ali izdava\u010da nema. Svi mi ka\u017eu da bi knjiga zbog fotografija bila skupa. Nisam ni sanjala da u vreme hiperdigitalne epohe, ispunjene slikom i samo slikom, jedna knjiga upravo zbog slika mo\u017ee biti nepo\u017eeljna.<\/p>\n

Sve \u0161to napi\u0161em<\/strong><\/p>\n

Beletristi\u010dke knjige po\u010dinjem da pi\u0161em vrlo kasno, tek u svojoj \u010detrdesetoj godini. Mislim da sam po\u010dela da pi\u0161em zbog ose\u0107aja samo\u0107e. Pavi\u0107 je pisao, pa \u010dak i kada je pisao meni i o meni, ose\u0107ala bih se napu\u0161tenom. A on ne da nije bio strog kriti\u010dar, nego uop\u0161te nije bio kriti\u010dar. Sve \u0161to napi\u0161em, njemu bi se svi\u0111alo. A ja sam, s druge strane, bila nemilosrdni kriti\u010dar prema njemu. Iskreno, ne znam uop\u0161te odakle mi hrabrost da i sama pi\u0161em pored slavnog pisca, a jo\u0161 manje da budem stroga prema svom omiljenom piscu.<\/p>\n

\"3572314<\/p>\n

Prisutan u svetu<\/strong><\/p>\n

Idu\u0107e, 2024. godine, bi\u0107e 40 godina od prvog izdanja “Hazarskog re\u010dnika”. Knjiga je trenutno prevedena na ravno 40 jezika. Od njegove smrti do danas publikovala sam 170 naslova raznih Pavi\u0107evih knjiga \u0161irom sveta. Primala posetioce, novinare, filmske ekipe, magistrante i doktorande, sara\u0111ivala sa njima. Vodim trojezi\u010dni sajt Khazars.com. Staram se o teku\u0107oj arhivi, u\u010destvujem na neki na\u010din u raznim multimedijalnim i pozori\u0161nim doga\u0111ajima \u0161irom sveta vezanim za Pavi\u0107evo delo.<\/p>\n

Sahrana<\/strong><\/p>\n

Ne bojim se smrti. Bojim se da me ne\u0107e sahraniti pored mu\u017ea. Mesto u Aleji velikana, gde on po\u010diva, zove se kohta (samica) i nije predvi\u0111eno da se bilo ko sahrani uz njega. Nadam se da \u0107e gradski oci i srpska knji\u017eevna zajednica imati sluha, te da \u0107e u na\u0161em slu\u010daju biti sahranjeno zapravo jedno knji\u017eevno bi\u0107e, jedna velika ljubav.<\/p>\n

Kurir.rs\/ Zabele\u017eio Boban Karovi\u0107<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u017divot je, ka\u017ee, posvetila knji\u017eevniku i akademiku SANU Miloradu Pavi\u0107u. I danas, kad ga nema ve\u0107 14 godina, ona brine o svemu \u0161to se ti\u010de njegovog lika i dela. Njihov brak je od prvog dana intrigirao javnost, pre svega zbog tridesetogdi\u0161nje razlike u godinama. Ona s tim nije imala problem. Naprotiv. Pa tako i sada o svemu \u0161to je do\u017eivela govori bez zadr\u0161ke<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":0,"comment_status":"","ping_status":"","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[32],"tags":[],"class_list":["post-2418","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-novosti"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/jasminamihajlovic.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2418","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/jasminamihajlovic.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/jasminamihajlovic.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/jasminamihajlovic.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/jasminamihajlovic.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2418"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/jasminamihajlovic.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2418\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/jasminamihajlovic.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2418"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/jasminamihajlovic.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2418"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/jasminamihajlovic.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2418"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}